Ostrvo La Digue - san ili java?

Jedno od najromantičnijih mesta na planeti, najlepše plaže na svetu..sve ove superlative možete čuti kada čitate o jednom malom ostrvu nedaleko glavnog ostrva Sejšela Mahe - ostrvo La Digue. Pošto sam mnogo toga čitala o ovom ostrvu, kada smo već tamo rešile smo sa drugaricom da uzmemo trajekt iz Viktorije i krenemo da pogledamo ostrvo da proverimo da li je stvarno tako kao što svi pišu. :)  Kao prvo moram da Vam napomenem da najbolja opcija je kupiti karte za trajekt kroz internet jer ako ih kupite na blagajni kao mi - platićete više. Imate dve mogućnosti - neki trajekti idu iz Viktorije direktno za ostrvo La Digue ili kroz ostrvo Praslin. Sve zavisi koje vreme izaberete. Pošto smo takvo vreme izabrali da moramo kroz Praslin, išle smo. Put iz Viktorije do La Digue traje oko sat vremena. Trajekti su vrlo komforni, postoje dva tipa karata - za palubu i za terasu - naravno ova druga je skuplja što smo primetili tek kad smo išli na trajekt da nam je tetkica prodala ovu skuplju, ali šta je tu je (slika ispod), naravno maksimalno smo uživale u pogledu na terasi.

Još u daljini se nazirala lepota ovog malog ostrva. Na ovom ostrvu naći ćete vrlo malo automobila, svakome je prevozno sredstvo bicikl. Naravno napravili su i veliki biznis domaći od toga jer rent a bike je jako popularan. Nas dve smo uglavnom išle peške jer nismo imale sa sobom velike kofere ili slično, jer smo rešile da ostanemo tamo samo dva dana. Ovo ostrvo je najmanje od tri naseljena koja spadaju pod Sejšele. To govori i zašto je tu samo 2000 stanovinika, ne postoji aerodrom (na ostrvu Praslin postoji jedan manji) naravno u sezoni turista je jako mnogo, ali opet ovde najbolje možete da osetite ono pravo lokalno.

Nestvarno prelepa voda, priroda.. stvarno nešto posebno. U tolikoj euforiji što smo tamo, rešile smo da potražimo famozne plantaže vanile i kokosa (bar sam tako pročitala na netu). Bio je jako vreo dan, ali nas dve smo maksimalno uživale u obilasku ovog malog ostrva i naravno u potrazi za tom plantažom. Na svu sreću turisti koje smo zaustavili da bi pitali za smer su dolazili odatle, tako da nije bio veliki problem naći to mesto.
Ulaz se naravno plaća ali par eura što je prihvatljivo. Odmah na ulasku Vam padnu u oči tolike palme i putić koji vodi kroz njih. Takođe i sama arhitektura tih kuća mene je fascinirala.

Kroz plantaže je dozvoljeno prolaziti i biciklom jer ona izlazi na najpoznatiju plažu na celim Sejšelima ali i u svetu Anse Source D'Argent. Tako da - bilo da idete samo da pogledate plantaže i kornjače ili želite samo da idete da uživate na plaži morate svaki put platiti ulaz u plantaže. Postoji realno i druga mogućnost dolaska do plaže (kako sam saznala od lokalaca) ali taj put vodi sa drugog kraja ostrva što je dosta komplikovanije i turisti naravno koriste ovu prvu rutu i kao što sam videla, jako dobar profit se donosi ovoj plantaži.
Posle par minuta hoda se može naići na plantaže vanile, veoma lepo su putokazi tako da može se sve naći. Kod vanile radnik objašnjava kako suše vanilu i šta sve prave od vanile - sapune, ulje i sl. i prodaju u maloj kućici nedaleko.

Hladovina ovih plantaži veoma dobro je došla u sred te popodnevne žege. Naravno i miris vanile dao je posebnu čar ovom mestu.. Zahvaljujući putokazima smo konačno kroz putiće i veliko kamenje tipično za Sejšele naišli na poznatu plažu. Već nekoliko godina je ova plaža proglašavana među najlepšim plažama na svetu zato je bio i poseban doživljaj biti upravo tu..
Odmah što mi je je upalo u oči je slika koju sam videla na mnogim kalendarima a ja sam stojala ispred nje...tamo..u tom momentu..i osećaj je bio divan! (slika ispod).

Neke plaže su potpuno bez ljudi...fantastično! Pravi raj na zemlji.. Potpuni mir, tišina, samo šum Indijskog okeana.. Možete imati beskonačne šetnje ovim nestvarno belim plažama. Takođe možete isprobati i neki od vodenih sportova..uživati..ili samo ležati na plaži (s vremena na vreme Vam pored glave samo protrči uplašena kraba - mada sam se ja više plašila nje tako da su ljudi pored nas povremeno mogli da vide moj ples tj trčanje s peškira kad bih ugledala ovu životinjicu :) i diviti se svemu oko sebe i biti potpuno van sebe od sreće jer si tu...sad u ovom trenutku..u ovom raju na zemlji i više ovu sliku ne gledaš samo na kalendaru već uživaš uživo..

Usput nam je sinulo na um - hmm... gde ćemo ustvari prenoćiti ovde na ovom ostrvu tu jednu noć? :)  Ali to je neka druga i vrlo zanimljiva priča sa ostrva La Digue..

Dobrodošli u avanturu zvanu Sejšeli !

Sejšeli – raj na zemlji, čitala sam o tome million puta, videla fotke u časopisima i iako sam sedela u avionu Air Seychelles, još uvek nisam mogla da verujem da upravo tamo letimo. Air Seychelles je klasična avio kompanija ali i uprkos tome na ovom letu nam je bilo ponuđeno ćebe i ručak a najčudnije od svega (po meni) je bilo kada su stjuardese prolazile uličicom i sprejisale deo za prtljag iznad glava putnika, naravno neko vreme je stvarno sve smrdelo ali posle je bilo ok.. hmmm možda da slučajno "ne unesemo neželjenog gosta sa 6 nogu " :)  to je prvo što mi je palo na pamet..

Uskoro u daljini su počela da se naziru ostrva i tada smo shvatile da slećemo.
Najveće ostrvo Sejšela je Mahe sa glavnim gradom Viktorija. 

Ostrvo Mahe ima jednu veću luku i trajektima spaja sva ostala ostrva na koja turisti odlaze, kao La Digue, Praslin itd. Službeni jezik Sejšela je kreolski, francuski i engleski ( na svu sreću svi znaju engleski tako da je vrlo lako sporazumeti se sa turistima). Domaći su jako ljubazni, kada vide da treba pomoć - ponudiće odmah a takođe svako će se pozdraviti iako te ne poznaje sa  ''Hello, how are you?''. Pošto smo još u avionu razmišljale sa drugaricom gde se ustvari nalazi naš smeštaj jer to je jedna posebna priča. Smeštaj na Sejšelima je jaaako skup. Za mene kao niskobudžetnog  putnika jaaako znači napr. za 7 noći na ostrvu Mahe najjeftinije što sam našla je 250e,  za tu cenu sam mogla da kupim novu kartu negde u Aziju :)  tako da nikako… iako sam provela dane tražeći po web stranicama nešto jeftino – sve je bilo samo skuplje i skuplje…. tako mi je sinulo da imam nalog na Couchsurfingu ( www.couchsurfing.com ). Da pojasnim onima kojima nije poznato – couchsurfing je svetska platforma ljudi koji imaju slobodno mesto tj. krevet u svom domu i tako nude za džabe pustolovima, putnicima koji se nađu u tom gradu. Takođe mnogo domaćina nude kad imaju vremena da pokažu svoj grad, okolinu ..napominjem SVE je za dž ,  na platformi je zabranjeno traženje bilo kakve novčane nadoknade.. i tako krenula sam da tražim nekoga na Sejšelima, ko zna možda se nađe. I našla sam ‘’čak’’ 4 ljudi koji nude da imaju slobodno mesto kod sebe. Krenula sam sa pisanjem svakom. Uglavnom u tekstu koji se šalje domaćinu opišeš sebe, da li ti treba jedno mesto za spavanje ili više, kada stižete – odlazite i sl.  I onda krene onaj momenat čekanja……….. i čekanja odgovora…………… posle skoro mesec dana nijedan odgovor tako da sam već izgubila nadu u naš besplatan smestaj i rešile smo da ćemo sačekati još neko vreme ipak možda…..  I najzad!  Dobila sam odgovor od jednog dečka, da može da primi mene i drugaricu, imaćemo svoju sobu, kupatilo …wow! I uz sve to kuću ima na kraju grada Viktorija tako da ćemo biti blizu.. super! Sve je bilo dogovoreno .. I sad je krenuo momenat D – sletele smo u Viktoriju, kada uđete u zgradu aerodroma toliko je malecki da ja na manjem nisam još bila :) . Pre preuzimanja svog prtljaga morate proći kroz imigracionu kontrolu, tako da čekate u dužem redu.. šta je važno kad stojite ispred imigracione kontrole? Reći/dokazati kuda idete odnosno gde je Vaš smeštaj. Pošto je couchsurfing u nekoj meri tamo zabranjen zbog toga jer ‘’kao‘’ uzima profit hotelima i smeštajnim objektima u kojima se plaća, svako dobije papir koji ispunjava – svoje podatke, kontakt adresu gde ćete biti smešteni i sl.  Nas dve smo se samo pogledale - napisale adresu od domaćina i krenule da predamo jer je stigao naš red. Naravno policajka je pitala pitanja kao najvažnija: "Gde ćete biti smeštene?" Jer je videla domaću adresu, nikakav smeštajni objekat.. tako da sam joj morala objasniti da idemo kod mog druga. Onda su sledila pitanja: "Gde ste ga upoznale, kako izgleda i njegov broj telefona". Na to su ga naravno zvali i pitali ta ista pitanja – na koja je naravno on dao isti odgovor. Nasledno su nas pogledali, napravili facu u stilu – ajt da Vam verujemo i konačno nam dali pečat za ulazak, zasad najzanimljiviji pečat koji imam u svom pasošu – kokos. :)

Srećne kao mala deca uzele smo prtljag i krenule ka izlasku aerodroma. Moram napomenuti da domaćin je bio jako ljubazan pa je došao po nas na aerodrom, to je jedna od stvari koja mi se sviđa na couchsurfingu.. stvarno možeš naići na super ljude!

Ostrvo Mahe ima veoma bujnu vegetaciju takođe i veoma lepe plaže. Najpoznatija plaža je Beau Vallon, koja je dugačka oko 3km i ima predivan beo pesak, što možete da vidite na slici ispod. Pošto smo bile u novembru, imale smo sreću da nije bilo puno ljudi a pritom je bilo jako toplo...plaže su bile potpuno puste..  

Da bi se stiglo na ovu plažu potrebno je uzeti autobus iz glavnog mesta Viktorija. Put u jednom smeru košta 35centi (samo !!!) i to koliko god dugo da putujete po celom ostrvu. Zato je super to što možete obići celo ostrvo za jako malo para. Vožnja autobusom je jedna prava avantura! Krivine su jako oštre a iako su znakovi pored puta "Uspori!" , oni još dodaju gas. :)  Nekada vrata potpuno i ne zatvore jer ko bi ih otvarao i zatvarao iznova i iznova :)  Nekada imate opet osećaj da će se taj bus raspasti pod vama :) Stvarno doživljaj!

Vozač drži novac od karata u kutujici u kojoj je mala kesica pored njega (slika gore) i uopšte se ne boji da će ga neko ukrasti!

 Ovi ljudi su jedni od najsrećnijih ljudi na svetu što sam se i uverila. Ne brinu kakva će kola voziti, kuda putovati, materijalne stvari za njih nemaju veliki značaj. Najvažnije im je da bez problema prođe dan, da odrade posao, da su zdravi, da mogu da odmore, posede na plaži..

Na Beau Vallon plaži je moguće kupiti svežu ribu koju će pripremiti dok čekate. Cena se kreće od 3,5€ do 5€ i veoma je ukusna. Svaki dan ribari love ribu tako da možete biti sigurni da je sveža.

Takođe tamo su najslađe, najukusnije i najmanje banane koje sam ikad jela! Sveže su i nisu uopšte skupe (slika ispod).

Par centi ćete platiti i za sveže voće kao avokado, kokos i sl. Uglavnom na ostrvu je veoma zastupljen fast food na naše zaprepašćenje, cene hrane su prosečne, zato samo treba naći dobra mesta u gradu i naićićete na svežu i mnogo jeftiniju domaću hranu. Što se tiče komunikacije sa spoljašnjim svetom - internet ako planirate da koristite - e to je čudo! Ako poželite da lepo sednete u neki kafić, da popijete piće, kuckate s prijateljima, porodicom - nemoguća misija! U Viktoriji postoje samo 2 kafića u kojima ima wi-fi i za koje se dodatno plaća!! Najbolja opcija je kupiti Sejšelsku sim karticu i na nju kupiti megabajte za internet, jeste skuplje ali praktičnije jer drugačije - osim ako niste u nekom hotelu nije moguće. Pošto nam je bio potreban internet za planiranje daljeg puta, kupili smo megabajte i krenuli da planiramo izlete na ostrvo La Digue i skoro svaki dan iskoristili na izležavanje i maksimalno uživanje na plaži.

Ayutthaya - duh nekih prošlih vremena i Tajlandske kulture..

Novi dan i spremne za novu avanturu ušle smo u veliku halu železničke stanice Bangkoka i krenule u kupovinu vozne karte u grad Ayutthaya, oko 3h putovanja od Bangkoka severno. Pošto smo htele da putujemo što autentičnije rešile smo da kupimo karte za 3 razred. Tajland je jako jeftina država i to te uvek iznenadi, kao i nas svaki put kao da je to nešto novo. Karta je koštala neverovatnih 20 Bahti što znači oko 0.50€! Znači na Tajlandu jako preporučujem da koristite železnicu jer tako možete obići ceo Tajland. I tako sele smo u voz i krenule..od vozova ne može se puno očekivati ali naravno veoma je autentično i ljudi su neverovatno srdačni.

U 3.razredu ima deo koji je odeljen i samo je za monahe. ( Slika ispod).

Vrelina vazduha kroz otvorene prozore se jako osećala.. ali takođe i pogled u daljinu je prikazivao taj pravi autentični Tajland. 

Na slici ispod nisam baš shvatila kako dođu ispod pruge jer tamo nije bio nikakav mostić ili sl. ali dobro svako ima svoj sistem sušenja :D 

Posle skoro 3h putovanja konačno smo stigle na odredište. Ayutthaya ili punim imenom Phra Nakhon Si Ayutthaya je glavni grad Tajlandske provincije Ayutthaya. 1767g. Burmanska vojska je uništila ovaj grad a 1991g, upisan je na Unesco-vu listu.

Prelep mali gradić, ima manje turista što mi se posebno svidelo. Na sreću postoji internet tako da bez problema smo našle hotel, gde su nam ponudili jako bogat doručak po principu švedskog stola. Kada smo završile sa jelom i krenule da odlazimo, dotrčala je jedna starija žena do nas i odmah nam ponudila još jela - jer izgledamo mršavo pa treba više da jedemo ( njen komentar :D ). Još jednom su Tajlanđani dokazali zašto prednjače u gostoprimstvu. :)  U hotelu smo iznajmili bicikli i krenuli u upoznavanje ovog prelepog gradića. Planirale smo i obilazak sirotišta slonova ali nažalost nismo vremenski stigle. Putem smo srele i decu pored škole gde su mi bile fascinantne njihove uniforme (slika ispod).

Toliko mnogo hramova na svakom koraku.. neki kao ovaj na slici mogu se slobodno obići jer se ne plaća ulaz. Na svakom koraku možete osetiti Tajlandsku kulturu.

Nas dve smo odlučile da posetimo jedan od najvećih i najpoznatijih hramova Chai Watthanaram. Prelep kompleks hramova koji se proteže duž reke i odražava davnu prošlost Budista. Takođe i ovde su na ulazu razna upozorenja o kodeksu oblačenja pri ulasku u hram. 

Neka Vam slike dočaraju taj prelep kompleks.

Pošto je počela kiša, iako je bio prelep dan odlučile smo da se provozamo kroz Ayutthay-u i krenemo u hotel da odmorimo. Onima koje zanima mir, mesto koje nije prepuno turista - od srca bih preporučila ovaj predivan gradić koji prosto diše Budizmom i njihovom kulturom.. Pune utisaka i slika jos dugo u noć smo pričale i gledale kako sunce zapada iza hramova u daljini...

Ah taj šarenoliki Tajland...

Budizam, hramovi, palate, super jeftina hrana, noćni život, domaćini koji će ti pomoći bilo šta da ti zatreba.. Polako je padao mrak a svetla Bangkoka su se nazirala u daljini, sve se šljaštilo, jako lepo su se videle palate, hramovi. Negde sam jednom čitala da je aerodrom u Bangkoku jedan od najvećih i najsavremenijih i to mogu da potvrdim - ogroman je !
Ima jako puno ''kapija''  , pa još morate proći imigracionu kontrolu, pa dok čekate prtljag... straaaasno puno vremena prođe, bar 2h.
Pošto nam je hostel bio u centru grada morale smo da potražimo prevoz. Na aerodromu imate mnogo opcija da dođete do grada - taksi, bus, tuk tuk, voz. Pošto smo bile na Khao San Road - ulica koja je veoma poznata po turistima, našle smo kombi prevoz za jeftinih 100bht tako da nas je odvezao tačno ispred hostela- na svu sreću! Bangkok je kao jedna velika košnica! Bilo je veče, oko 30'C , jedva smo disale.. ne znam šta bi bilo da nema klime ( a to je bio novembar kao kišna sezona!).
Jedva smo čekale dane koji su bili ispred nas da upoznamo bolje Tajlandsku kulturu.
Bangkok je grad od 6,5 miliona stanovnika (!), ogroman broj manjih i većih hramova, zato je najbolje imati na umu šta želite da vidite,  tako da listu želja sastavite kod kuće :)

Pošto tuk tuk u Bangkoku imate na svakom koraku (ono što je smešno je da je skuplji od običnog taksija), rešile smo i mi da uzmemo taj ''egzotičan prevoz''. Najpre smo našle nekog vozača tuk tuka, birale smo naravno po simpatičnosti :)  mada već u sledećem trenutku kad je krenulo cenjkanje s cenom skinuo je osmeh s lica :)  To znači - UVEK se cenjkajte! nikad ne pristanite na tu cenu koju Vam kažu jer obično preteruju. Moram priznati da u tom otvorenom vozilu gde se nagutate dosta prašine, udara Vas ta vrelina vazduha, ipak dobijete taj stvaran osećaj da ste tamo, da Vi ste u Bangkoku!

Prvu posetu smo izabrali hramu Wat Arun. Pre ulaska u svaki hram ili palatu morate da budete prikladno obučeni to znači - ništa kratko ( šorc ili mini suknje ni slučajno), a pantalone moraju biti ispod kolena. Majice moraju da pokrivaju ramena ili ako imate majice bez rukava ( moj slučaj) ponesite maramu da se pokrijete. Takođe obuća bi trebalo da bude ''pokrivena'' tj. patike,baletanke ili sl. samo da nisu japanke. Već kod ulaza su me pogledali i pokazali prstom na ''Toilet'' tako da sam morala da se presvučem i krenem da uživam u hramu.

Sama ulaznica ima dve cene - za domaće i za strance i to je velika nepravda ali to je biznis i tako je to u Aziji. Ta cena za strance nekad je i trostruko veća od te za domaće. Ali ok, platili smo i krenuli u obilazak. Sam hram je prelep! Za sam obilazak je potrebno i oko sat vremena.

 Upozorenja tipa- Zabranjeno je imati tetovažu sa likom Bude, nositi figuricu sa likom Bude ili oblačiti se neprikladno naćićete na svakom koraku ili pred hramovima.
Posle obilaska ovog hrama rešili smo da idemo u Grand Palace što je preko reke. Tako da smo kupile karte za trajekt koje smo platile par bahti i krenule na drugu stranu. Ispred svakog ulaska u hram takođe moraš da se izuješ, jer to izražava poštovanje prema kulturi.

 Za obilazak ove palate mi je trebalo nešto više od sat vremena.

   

Prisustvovala sam takođe i molitvama monaha što je bilo jedno posebno iskustvo..

Sledeći dan smo planirale da obiđemo malo Bangkok i Khao San Road.

Takođe jedna stvar koju NIKADA  neću razumeti su njihovi električni kablovi, kao da u njima nema struje, prosto vise sa svih strana, vise na balkone..kad sam pitala Tajlanđane kako je to moguće - samo su vrteli glavom i pitali me :'' U čemu je problem?'' :)  Neka slika govori...

Ja i danas ne razumem kako oni uopšte imaju struju :)
Večernji Bangkok je jedan od razloga dolazaka tolikog broja turista, jer tad to počinje da živi. Tada možete da kupite i hranu na svakom koraku na ulici, pripremiće je pred Vama, tako da verujte ni u ponoć nećete ostati gladni . :)

Za par bahti ovde se dobije ogromna porcija, što je oko 80 centi.. i srećne punih stomaka krenule smo dalje. Inače na raznim sajtovima sam pročitala kako ne treba jesti hranu sa ulice i sl. Ja preporučujem da se hranite tamo gde jede većina ljudi i bićete 100% sigurni da nećete dobiti nikakvu bolest. Tek tada sam shvatila zašto kažu da na Tajlandu nikada nećes ostati gladan. :)
Polako je padalo veče i umorne i sretne radovale smo se sledećem danu i odlasku u stari grad Ayutthaya na severu.. ali naravno to je već neka nova priča..